Skip to main content

Saveti za usešnu fotografiju

Objektiv

Objektiv predstavlja najbitniji deo fotoaparata. Njegov zadatak je da putem svetlosti prenese realnu sliku objekta snimanja. Od vrste i kvaliteta objektiva direktno zavisi kvalitet fotografije. Neki parametri objektiva se mogu korigovati drugim parametrima fotoaparata ili postprodukcijom fotografije, što nije uvek najsrećnije rešenje, dok se drugi parametri moraju podesiti na objektivu….

Osnovne karakteristike objektiva su svakako žižna daljina (kojom je određena veličina zahvatnog ugla snimanja) i svetlosna jačina objektiva (najveći mogući otvor blende na objektivu). Objektivom se takođe fokusira daljina na kojoj se nalazi objekat fotografisanja.

Jeftiniji kompaktni aparati sa ugrađenim objektivima najčešće imaju fiksnu žižnu daljinu (nemaju mogućnost optičkog zuma), fiksni otvor blende (količina svetlosti se kontroliše na drugi način – ekspozicijom) i fiksiran fokus (najčešće na udaljenosti oko 2 metra). Takvi fotoaparati nisu naročito interesantni jer ne možete na mnogo toga da utičete. Poslednjih godina digitalni fotoaparati slabijih performansi imaju mogućnost podešavanja nekih parametara, međutim već aparati srednjih klasa, koji po svojoj ceni nisu tako nedostupni, pružaju velike mogućnosti za podešavanje parametara. Fotoaparati sa izmenljivim objektivima predstavljaju daleko bolji izbor od kompaktnih fotoaparata, međutim i cena im je nešto veća. To su uglavnom SLR Digitalni fotoaparati (single-lens reflex).

Ekspozicija

Trajanje osvetljavaja medijuma uz određeni otvor blende jeste najvažniji faktor pri vernoj rekonstrukciji onoga što fotografišemo, međutim zahvaljujući mogućnosti manuelne promene ovih parametara ulazimo u potpuno novi svet fotografije. Preeksponirane i nefokusirane fotografije su tehnički nekorektne, ali one ponekad mogu da dođu u obzir (u slučaju kreativnog izraza).

Za sada ćemo ostati u okvirima kvalitetne reprodukcije slike koju vidimo pre fotografisanja. Određivanje tačnih eksponometrijskih vrednosti (blende i ekspozicije) zahteva precizno merenje svetlomerom. U ovom slučaju oslanjanje na iskustvo ne garantuje precizne rezultate. Kao i kod autofokusa, svetlomer predstavlja veoma veliku pomoć pri fotografisanju. Međutim, previše oslanjanja na njega može dovesti do neželjenih efekata. Fotoaparati uglavnom koriste TTL merenje svetlosti (Through the Lens – kroz objektiv). Svetlost se, kao i fokus, može meriti na više mesta na slici – u centru (balansirano), spot (usmereno) ili segmentima. Najkvalitetnije merenje svetlosti postiže se eksternim svetlomerima. To su uređaji kojima svetlost možete meriti upravo na objektu koji fotografišete. Eksterni svetlomer, kao ulazni parametar, prihvata osetljivost medijuma i za rezultat izdaje potrebnu dužinu ekspozicije i otvor blende. Takođe se jedan od ova dva parametra može fiksirati, što će uticati na promenu drugog parametra.

Osetljivost medijuma

Osetljivost medijuma je takođe jedna od osnovnih osobina na koju treba obratiti pažnju. Standardna osetljivost medijuma kalibrisana je pod imenom ISO/100 – takozvani filmovi od 100 ASA. Koji ćete film koristiti pre svega zavisi od svetlosnih uslova. Ukoliko su lošiji, koristićete film od 200, 400, 800 ili 1600 ASA. Na tržištu se takođe mogu naći filmovi od 3200 kao i od 6400 ASA, međutim kod takvih filmova se izrazito primećuje mana visokoosetljivih medijuma. Što je film osetljivi to je zrno na fotografiji krupnije, a to se i te kako primeti pri uvećavanjima fotografije. Visoko osetljivi filmovi su i značajno skuplji. Sa druge strane, postoje i nisko osetljivi filmovi ISO/50, ISO/25… koji se ređe koriste (uglavnom pri studijskim snimanjima) i koji su takođe skuplji od standardnih filmova (100 i 200 ASA).

Balans belog

U analognoj fotografiji izborom filma možete uticati na kolorit finalne fotografije. Neki filmovi dodaju zelenu boju, neki crvenu, neki plavu itd… Takođe postavljanje raznih filtera na objektiv ili čak na blic može znatno uticati na kolorit slike. U digitalnoj fotografiji fizički filteri na objektivu ili blicu se takođe mogu koristiti, ali pored njih koriste se takozvani digitalni filteri, tj. softverska obrada fotografije na apratu kao i kasnijom post produkcijom na računaru. Podešavanjem balansa belog na fotoaparatu drastično možete podići kvalitet fotografije. Digitalni fotoaparati imaju skup predefinisanih podešavanja: automatski balans belog, podešen za blic, podešen za veštačko svetlo, neonsko svetlo, sunce, oblačno vreme ili senku. Kod boljih fotoaparata moći ćete sami da podesite balans belog.

Podeli sa prijateljima
Share on Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Facebook
Facebook

Leave a Reply