Skip to main content

Monodrama “Beleg 5027”

Monodrama Vladimira Đorđevića, “Beleg 5027”, odigrana je u Knjaževsko-srpskom teatru po petnaesti put. Ovom prilikom obeleženo je i godinu dana od premijere ove predstave koja govori o Dragutinu Dimitrijeviću Apisu, jednoj od najpoznatijih ličnosti srpske istorije.

DSCF8451
Foto: Petar Miljković – Vladimir Đorđević, dramski pisac

“Monodrama Beleg 5027 govori o jednom zaista interesantnom oficiru srpske kraljevske vojske. To je čovek koji je bio enigma tog vremena i do dan danas je neko o kome se pričaju razne priče i čeka se da se otvore neke arhive kako bismo možda bili sigurni koja je od tih priča prava. Imamo zapise onih koji su ga poznavali i ratovali sa njim i ja sam na osnovu svih tih govora o njemu napravio nešto što niti treba njega da opravda niti da ga osudi. Znamo da su ga osudili na smrt i da su ga kasnije rehabilitovali. Ova drama se ne bavi nekim poravnanjem istorije i ne bavi se davanjem suda, nego se bavi onim čime drama u osnovi i treba da se bavi – sukobima u jednom čoveku, u jednom karakteru koji je zaista bio specifičan po svemu”, rekao je Vladimir  Đorđević, pisac monodrame.

Ova monodrama kroz lik još jedne istorijske ličnosti, kapetana Milana Stojkovića, govori o Apisovom životu, ponašanju u vojsci i njegovom patriotizmu. Lik kapetana koji je bio poznat po tome što je voleo da pije tumači glumac Knjaževsko-srpskog teatra, Aleksandar Milojević.

DSCF8347
Foto: Petar Miljković – Aleksandar Milojević Lija, glumac

“Pre nekih petnaestak godina ja sam došao na ideju da napravim predstavu o Apisu, Solunskom procesu, celom tom delu srpske istorije i srpskog vojevanja. Pre godinu dana sam shvatio da sam sazreo i kao čovek i kao glumac i da sam sposoban da iznesem jednu monodramu koja se tiče teme koja interesuje mene kao čoveka, ne kao glumca. Nikada nije objašnjeno sve to oko Apisa i Solunskog procesa i tu ima dosta stvari, ja to i pričam u predstavi koju je Vlada Đorđević na moju ideju mnogo lepo napisao.  Mislim da za 55 minuta uspevam da kažem bar deo istine . Istina je uvek negde u sredini, ali ja u mojoj predstavi ne branim nikog, nikog ne napadam, samo pričam kako je bilo, ono što sam ja saznao i pročitao u životu. Tako da mislim da sam uspeo. Ovo mi je petnaesto izvođenje, večeras publika prelepa tako da sam vrlo zadovoljan i odzivom ljudi i načinom kako sam ja to odigrao večeras. Srbija je podeljena što se Dragutina Dimitrijevića Apisa tiče – jedni misle da je heroj, drugi misle da je ubica, kriminalac. Ja lično mislim da nije ni jedno ni drugo. On je samo voleo svoju zemlju i taj njegov način voljenja zemlje je vrlo specifičan. On nikom svoju ljubav nije poklonio osim Srbiji. Apis nije bio ubica. Jeste imao Crnu ruku, ali je njegov cilj bilo ujedinjenje i oslobođenje svih srpskih zemalja”, rekao je glumac Aleksandar Milojević.

Posle izvršenja smrtne kazne, Dragutina Dimitrijevića Apisa nisu sahranili u grobu, koji po pravoslavnim običajima treba da bude obeležen krstom, imenom, prezimenom i godinom rođenja i smrti . Njegove posmrtne ostatke odneli su na Zejtinlik. U kripti na Zejtinliku, na mermernom kovčegu u kojem se nalaze Apisove kosti piše samo: “5027” i upravo je po takvom obeležju monodrama dobila svoje ime.

Pogledajte fotografije: [tz_plusgallery id=”213″]

Podeli sa prijateljima
Share on Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Facebook
Facebook

Leave a Reply