„Mi u Kragujevac dolazimo bez ikakvih predrasuda‟

U okviru projekta Distorzija, organizacije Šumadija fest, 12. maja, u Čaurnici su nastupili Goblini. Kao gosti ovog benda, čast da zagreje publiku imala je grupa Iskaz.

Pred punom Čaurnicom, po 15. put u Kagujevcu nastupio je pank rok bend Goblini. Iako su predhodnog dana imali imali koncert u Pančevu publika nije mogla da primeti umor izvođača, a kako su nam oni otkrili: Bend je još uvek u kondiciji. O utiscima  sa koncerta, inspiraciji, karijeri i raznim anegdotama benda, sa nama je razgovarao pevač Goblina– Branko Golubović Golub.

Sami ste rekli da je Kragujevac grad u kome ste najviše puta svirali posle Beograda. Da li se sećate svoje prve svirke u ovom gradu?

Kragujevac je grad za koji nas vezuju neke posebne emocije. Ovo je prvi grad u kome smo svirali van Šabca. Kao mlad bend bili smo pozvani da sviramo ovde ’94. godine. To nam je prvi nastup, da ne računam par festivalčića, demo festivale i to. Prvi koncert van Šabca bio je upravo u Kragujevcu, tako da je on za nas izuzetno bitan i drag grad.

Da li vas je Tolkin inspirisao za ime benda?

Nije, to je više bila neka priča vezana za knjigu Vile i vilenjaci, drugog engleskog autora, u kojoj se takođe pominju priče o tim mitskim bićima. Privukao nas je taj neki dualitet prirode goblina, taj spoj dobrog i lošeg u njima.

Bend je nastao ’92. godine, u relativno malom gradu, da li je bilo teško probiti se na muzičku scenu i ostati na njoj tolike godine?

Izuzetno teško, naročto kada dolaziš iz Šabca. Sve te neke priče o muzici bile su vezane za Radio Šabac, narodnu muziku, za Šabački všar. Šabac je bio deo te priče propagiranja turbo-folka u to vreme. Par nekih novinara u Beogradu nam se čak i smejalo kad bi smo rekli da smo pank rok bend iz Šabca. E sad, popularnost je relativni pojam. Mi smo bend koji se održao, koji ima svoju publiku, ja verujem u svim gradovima Srbije. Odlazak u gradove kao što je Kragujevac, svirati pred ljudima koji znaju tvoje pesme i koji se provode dobro kao što se i mi provodimo na bini, to je po nama poenta rokenrola.

Goblini su pravili pauzu skoro celu deceniju, zbog čega je došlo do tako dugačke pauze?

Pauza je nastala zato što ljudi nisu imali šta da kažu jedni drugima, a to je najopasnija stvar u rokenrolu. Nismo  mi planirali da napravimo toliku pauzu, to se jednostavno tad desilo tako spontano. Onda izlazi dokumentarac o našoj biografiji, koji predstavlja taj povratak Goblina.

Šta je ono što inspiriše i motiviše bend Gobline?

Inspiriše nas sve oko nas. Mi smo bend koji ne priča vanvremenske priče i inspirisani smo ljudima oko nas, događajima koji se nama dešavaju. Bend smo koji ne priča ništa posebno, mi pričamo priče iz svakodnevnog života običnih i normalnih ljudi.

Na svirkama ste izvodili i pesmu Tamara Borisa Novkovića. Kako se ta pesma našla na vašem repertoaru?

To je davna priča iz ’95. godine. Alen je jedno kraće vreme, još dok je bio klinac, svirao sa Psihomodo popom, pa je potom pozajmljen, na još kraće vreme da svira sa Borisom Novkovićem. On je bio jedan od Borisovih stražara i to se čulo, to nije moglo da se sakrije. Onda je u KST-u, pre svirke krenulo prozivanje Alena od strane Popa i Raduleta iz Ateist Repa, da bi se na kraju svirke, kad smo izašli na bis, oni popeli na binu i bez ikakve najave počeli da pevaju tu Tamaru. I tako nastade veliki hit. Ne znam da li je veći nego Borisov, ali znam da nove generacije kad im kažemo da to nije naša pesma ne veruju nam. Misle da je to naša pesma.

Ima jedna anegdota koja se veže za sam nastanak benda, a to je da Golub nije znao da peva?

Ko kaže da ja znam da pevam sad? Hahaha. Ja sam jedino naučio da izdržim dva sata na bini, a da ne falširam preterano. Ne, ja nikad nisam pevao pre ulaska u Gobline. I zaista zahvaljujući Alenu i Vladi uspeo sam da brzo prođem kroz tu školu, svakodnevnim vežbanjem vokala. Imali smo po četiri, pet sati vokalne treninge. Ja sam živi dokaz da ukoliko želiš nešto u životu da postigneš možeš.

Kakav je vaš opšti utisak o večerašnjem koncertu?

U Kragujevcu je uvek sjajno! Mi u Kragujevac dolazimo bez ikakvih predrasuda i uvek znamo tačno šta nas tu čeka. Ovde nikada nismo imali lošu svirku. Uvek smo imali izuzetno pozitivne ljude ispred nas i zato nam je uvek velika čast svirati ovom gradu. I nadamo se da ćemo se uskoro videti ponovo ovde.

Da li nam Goblini pripremaju nešto novo u skorije vreme?

Upravo se radi na novom albumu. Da imamo vremena da mesec dana provedemo zajedno verujem da bi u tih mesec dana i bio gotov. S obzirom na to da ja živim u Africi, čekaće se na taj album. Verovatno će se pojaviti sledeće godine. Radi se, imamo dosta materijala i izuzetno smo zadovoljni tim kreativnim delom priče. Nije da smo bend u krizi. Mi smo bend u krizi, ali u krizi vremena. To je jedino što nam fali, dovoljno vremena da provedemo zajedno. A sve ostalo funkcioniše sasvim dobro.

Pogledajte fotografije: 

Podeli sa prijateljima
Share on Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Facebook
Facebook