Skip to main content

„Mi nikad ne odrađujemo, mi ginemo na sceni‟

Četrdeset godina postojanja grupe Riblja čorba obeleženo je u srcu Šumadije, u Kragujevcu. Bend koji 40 godina opstaje na samom vrhu muzičke scene, bend koji podiže na noge sve generacije, nakon višemesečnog odlaganja, zbog Borine povrede, održao je koncert sinoć u sjajnoj atmosferi Hale Park . Sve ulaznice su bile rasprodate, a veliki broj ljudi je ostao i ispred hale.

Pesnik, roker, pevač, pomalo i glumac, sve je to Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba. O svim tim delovima svoje ličnosti, o tome kako je opstao na samom vrhu 40 godina, Bora je bio ljubazan da podeli sa nama pred sam koncert.

  • Pošto je ovo godina obeležavanja 40 godina postojanja benda Riblja čorba, šta je ono što vas je motivisalo da istrajete tolike godine, i šta je ono što vas je održalo, s obzirom na to da vlada epoha jednog savim drugačijeg muzičkog žanra?

 

  • Pre svega ogromna ljubav prema rokenrolu. Postoji velika veza između nas na bini i ljudi koji nas slušaju. Nikada nisam želeo da upotrebim izraz publika. To bi zvučalo potcenjivački. Nego ljudi koji su došli da nas čuju. Nikad nisam hteo da upotrebim termin odrađujemo, jer bi to žvučalo strašno ponižavajuće. Mi nikada ne odrađujemo, mi ginemo na sceni. Ono što je ostalo isto od osnivanja pa do danas to su dva pravila koja smo uveli. Jedna stvar je svirao u maloj Sugubini ili u Njujorku – isto je. Moraš da imaš iskren odnos prema publici. Druga stvar, svirao pred pet ljudi, ili petsto hiljada ljudi moraš da imaš isti odnos prema narodu.

 

  • Da li možete da se setite prvog nastupa u Kragujevcu?

 

  • To je bilo dvorište fabrike Zastava. Tu su bile svirke. Pala je neka jeziva kiša, tako da smo svirali jedno sedam, osam pesama. A narod nije hteo da se raziđe, iako je to potpuno anonimna grupa iz Beograda došla da svira. Dobro se sećam te svirke u Kragujevcu.

 

  • Izlazak kog albuma možete izdvojiti kao prelomni trenutak za karijeru Riblje čorbe?

 

  • Mrtva priroda, koja je prodata u sedamsto i nešto hiljada primeraka, to je bio vrhunac naše popularnosti. Imamo jedan naš divan običaj, to je deo folklora: kad se podigneš na vrh, nešto drugo te sroza na dno. Taj neki uslovni pad se desio sa albumom Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju, sa kojim smo jedva dostigli sto hiljada. Što je danas tiraž za ne verovati. Tada je to za nas bilo nešto malo. Jeste, sa Mrtvom prirodom smo bili na vrhu. Ali nije stvar u tome što smo tada bili na vrhu, već što smo na vrhu 40 godina. To pokazuje i večeras rasprodata Hala u Kragujevcu. Ljudi su došli da nas čuju.

 

  • Koliko je bend Riblja čorba bio popularan pokazuje i to da se u Sloveniji štampala markica sa slikom benda…

 

  • Da, tako je. Slovenija je štampala marku prilikom jednog koncerta. Naš menadžer je sredio sa poštom Slovenije da se izda markica koja je u poštanskom saobraćaju. Ne postoji bend na svetu koji ima svoju poštansku markicu. Postoji Elvis Prisli u Americi, ali on nije bend.

 

  • Jedno vreme ste bili i savetnik ministra kulture. Šta smatrate Vašim najvećim doprinosom za kulturu u tom periodu?

 

  • Bio sam svetnik godinu i po dana. Mislim da sam puno odradio kao savetnik. Pre svega vratio sam Gitarijadu u Zaječaru, doprineo da se vrati stari sjaj.

 

  • Skoro ste dobili Andrićevu nagradu. Koliko je ona za vas značajna?

 

  • Ta nagrada je je presedan. Ne odnosi se samo na mene, nego na sve rok autore koji pišu poeziju, da se to zapravo vrednuje kao poezija.

 

  • Kakva je po vama slika rokenrola u današnjoj Srbiji?

 

  • Klinci danas imaju drugačije polaze. Oni razmišljaju kad počnu da sviraju: koliko ću ja da zarađujem kad naučim da sviram ovo g***o ? Ili uče škole, ne da bi nešto naučili, nego: koliko ću ja da zarađujem kad završim ovo g***o? To su pogrešni polazi. Nažalost, sad smo sedeli u jednom restoranu i došao je bend. Na to meni organizator kaže: Ovo su rokeri bivši. I naravno, oni sviraju tamburice i od toga žive. Eto to je stanje rokenrola. Nažalost.

 

  • Da li postoji mogućnost vraćanja njegove stare slave?

 

  • To zavisi od vas, od medija. Uglavnom. Nekada je bila gomila i gomila emisija koje su se bavile rokom, i top listi, i svega. Međutim, danas je mnogo zanimljivije ko koga k**e u Zadrugi, i da li će ova ostati u drugom stanju, one ku**e… Da u naše vreme starlete su se zvale ku**e, ovi kontraverzni biznismeni to su bili kriminalci, uglavnom. I homoseksualci su bili pederi. Te tri stvari se mnogo razlikuju. I to je mnogo zanimljivija tema od rokenrola.

 

  • Da li osećate da niste sve pružili publici? Da li imate još nešto da im ponudite?

 

  • Da, ali ne zbog publike, nego zbog sebe. Ne zbog naroda koji voli i poštuje Čorbu. To je uzajamna ljubav. Zato što smo svi u bendu još uvek dovoljno radoznali. Evo spremamo album. Pažljivo ga spremamo. Imamo pet pesama, pola albuma je praktično već gotovo. A kada ne budemo zadovoljni sa svih deset pesama, onda ćemo ga izdati. Nemamo nikakve potrebe da izdajemo nove albume, ali eto, mi to volimo.

 

  • Kada bi se mogao očekivati novi album?

 

  • To ni policija ne zna.

 

  • Da možete da se vratite na sam početak, da li bi ste nešto menjali?

 

  • Ceo život je stao u tih 40 godina. Sve bih isto. I greške bih iste pravio.

 

Pogledajte fotografije:

Podeli sa prijateljima
Share on Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Facebook
Facebook