Kolja bluzerskim tonom upotpunio Arsenal fest

Drugog dana Arsenal festa, na Garden stage-u, nastupio je Nikola Pejaković Kolja, koji je svojim bluzerskim tonovima obojio ovaj muzičko šaroliki festival.

Pisao je scenarije za dobro poznate filmove i serije, studirao je režiju, gitaru svira od kad zna za sebe, a znamo ga i po sjajnim ulogama. Koje god zanimanje da se stavi uz ime Nikola Pejaković, neće se napraviti greška. Njegovo ime se vezuje za kultna ostvarenja Lepa sela, lepo gore i Rat uživo, za popularnu seriju Vratiće se rode, za bluzersku Haljinicu boje lila koja je postala kafanski evergrin… Uskoro izlazi novi, a ujedno i poslednji Koljin album Četri prsta. Sjajan koncert na Arsenal festu bio je odlična prilika da se osveže stare pesme i pripremi za nove.

 

Režiser ste, scenarista, glumac, muzičar, da li bi ste mogli nešto od ovoga izdvojiti kao Vašu glavnu profesiju?

Čovek svašta radi da preživi. Završio sam režiju, počeo sam da pišem za film i TV, sviram od kad znam za sebe i onda to tako ide paralelno. Muzika je nešto što me ustvari najviše zanima. Da l’ ću moći samo muzikom da se bavim to je veliko pitanje. Moram malo i ovim drugim stvarima da se bavim da bih preživeo, i ja i moja porodica.

Uskoro vam izlazi novi album, kako bi ste ga okarakterisali?

To je moj četvrti album, zove se Četri prsta. Uglavnom je rađen sa ovom postavom, dve pesme su stara postava. Ovo je moj poslednji album. Kao i kod svakog autora koji svira i pravi pesme, poslednji album bude najdraži, tako je i meni ovaj najdraži. To nije neka fraza, ni foskula. Ima jako puno pesama, to je jedan jako dugačak period, devet godina su nastajale te pesme i zaista jako bitan period u mom životu. Svaki album je bio drugačiji od predhodnog i nešto je bilo novo u njemu, tako i ovaj album ima nešto što je bliže meni, kakav sam ja sad, i zato mi je draži.

Večeras ste prvi put nastupali u ovom sastavu, kakvi su Vaši utisci?

Jako sam zadovoljan s obzirom na to da je svirka bila malo rasuta, a i mi nismo bili uvežbani na način kako mi to želimo. Ali jako sam srećan i drago mi je da sam se vratio na scenu. Meni je ovo zapravo ono što sam hteo na početku, bend je malo drugaciji, ima drugačiju organizaciju i ja se osećam bolje u njemu. Sve je intimnije, bolje se slušamo.

Kako doživljate to što je pesma Haljinicu boje lila postala pravi kafanski hit?

Pa to je kafanski bluz. Ja volim narodnu muziku, volim dobru muziku. Meni je drago da je Haljinica ušla u narodnu, kao i još neke pesme. Skoro sam radio sa Manificom jedan duet Divna, radio sam tekst, on je radio muziku i zajedno smo to otpevali. Možda i uradim jedan narodnjački album. Ja govorim o starogradskoj muzic, o onoj koja je nastajala ’50 i ‘6o godina, a ne o ovoj novoj, jer ona nema ono što bi trebala da ima.

Pogledajte fotografije: 

Podeli sa prijateljima
Share on Google+Tweet about this on TwitterShare on Facebook