Skip to main content

Kerber: Družimo se na sceni, a ne po kućama

Niška rok grupa, Kerber, nastupila je sinoć na Arsenal Festu. Veoma popularni još i na bivšoj jugoslovenskoj sceni, svirali su u Kragujevcu posle dužeg vremena i oduševili publiku starim hitovima, kao i energijom. Posle koncerta razgovarali smo sa pevačem, Goranom Šepom, Galetom.

Kakvi su utisci sa večerašnjeg nastupa?

Lepi i nostalgični. Nismo bili dugo u Kragujevcu, tako da bilo vrlo interesantno i veliko zadovoljstvo, a i prostor je veliki. Svirali smo sat i po, znači skoro ful koncert. Mi smo se lepo osećali na bini i publika je bila odlična.

Šta Vama znači nastup na Arsenal Festu?

Jedna kockica koju nismo imali. Arsenal fest je postao in u muzičkom svetu i mislim da je jedan od festivala koji raste iz godine u godinu, pripada gradu Kragujevcu i vi ste obeleženi. Znam da je Exit, Exsit, sa puno para i tako dalje, ali i ovo ima svoje mesto pod nebom, tako smo došli punog srca. Nadam se da ćete trajati još dugo da možemo još neki put da dođemo na ovaj festival. Fino je, prostor je fantastičan i publika je izbvanredna.

Foto: Petar Miljković, Goran Šepa – Gale

Iza sebe imate mnogo godina uspešne karijere. Koja je tajna opstanka?

Nema tajne. Ja da je znam, ja bih to negde napisao, pa da svi traju dugo. Nema tu tajne. Tajna je da smo na bini i da to volimo da radimo, muzika nam je život i na nju gledamo kao na nešto što je za sva vremena i jednostavno smo tu, u toj priči. Tajna je da sve što radiš u životu radiš maksimalno dobro, ako si uspešan na kraju ćeš, kao u kafani da platiš sve, tako da te račune negde polako plaćamo. Dolazi sve to na neku priču o tim pesmama koje traju već tridesetak godina. Mi smo uvek mislili su one dobre, ali sud vremena i sud publike je ono što mi ne možemo znati kad krenemo da radimo. Mi smo samo zadovoljni ljudi. Eto, lepo veče. Još jedna fina stvar u životu i zato ja ne starim i nikada neću ostariti. Publika je zapravo deo te tajne.

Koji trenuci su bili najlepši, a koji najteži u karijeri?

Ne znam. Ja nemam gradacije u životu, kao ni u karijeri. Ima loših trenutaka. Šta je loše?! Loši su loši i to negde mora pod tepih, a velike stvari su velike svirke – puno ljudi i velika scena. Ja kažem hvala Bogu kad možemo da izađemo na scenu i tu da se družimo, a ne po kućama. Po kućama manje-više, ali na bini smo nešto drugo, kada možemo da imamo priliku da sviramo, to je božji dar i to je zadovoljstvo. Ako merimo gde smo, uvek ta energija se vraća – što više publike veća je i energija. To ne mora da znači da je to veći uspeh, ali svaka ovakva svirka puni pluća muzičarima i ne samo nama. Zadovoljtvo svakog muzičara je da bude na sceni, da čuje vas odozdo i to je nama najveće hvala. Opet kažem, pristao bih da sve radite oko mene, samo me stavite na binu, transportujte me helikopterom na neku binu ili me bacite negde niz neku Moravu, ne mora niko da me prepozna, samo da mogu da pevam i pre toga i iza toga me ništa ne interesuje.

Od vremena kada ste počinjali pa do danas dosta toga se promenilo. Da li se promenila i inspiracija?

Kod nas se verovatno sa godinama menja neka priča. To je jednostavno sazrevanje. Inspiraciju tražiš u životu i kad se najviše gasiš u životu, onda se inspiracija baca na neku drugu, filozofsku, stranu. Mi smo preteški jedni drugima, kad pravimo pesme sada, teško ih porađamo zato što tražimo savršenstvo i to je malo problem. To nije samo naš problem, već problem sazrevanja. Godine su godine. Kad si mlađi sve ti je lako i ne greši se tu puno, a i ako postoji neka greška, ona se oprašta. E sada mi pazimo da ne napravimo neku grešku, jer smo sad odgovorni ljudi, a zašto je to tako ja i dalje ne znam i i dalje sam besan, ali ja ću i dalje biti to što jesam, samo sa ponekom sedom dlakom.

Na čemu trenutno radite i šta planirate dalje?

Ovog leta imamo dosta nastupa. Sve velike manifestacije su nas pozvale. Proali smo šta ćemo da radimo i šta nam prija, a šta ne.Radimo uporedo i na albumu. U studiju smo, dvojica, trojica već rade. Polako radimo, peglamo i too će biti neka dobra priča – prepevane stare pesme, ali i neke nove. Nekoliko novih pesama je već završeno i sara adimo nešto drugo. Proces nije kao nekada da budeš u studiju deset dana i to je to. Sad ti treba od dva do pet meseci i da ništa drugo ne radiš. To više niko ne radi i onda smo mi te budale koje sede po pet sati u studiju i hoćemo da napravimo neko savršenstvo. Savršenstva nema. Ideja je savršenstvo, a sve ovo okolo je epizoda i ponekad želim i grešku da čujem. Nekada kada otpevam nešto sa greškom to mi se sviđa. Neka je greška, šta ima veze?! To sam ja. Zapamtite taj album kao grešku. Mislim da je to autentičnost, jer ako si pogodio pesmu i trenutak, niko neće to da zameri, ako čuje to, znaće šta si razmišljao, šta si jeo tog dana.

 

Pogledajte fotografije:

Podeli sa prijateljima
Share on Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Facebook
Facebook