Skip to main content

Iskaz: Ukazujemo na probleme, ali i na rešenja

Bend Iskaz nastupio je u Domu omladine u okviru Arsenalizacije. Poznati po svojoj pozitivnoj energiji, i ovoga puta su uspeli da pokrenu publiku. Posle koncerta, razgovarali smo sa Zoranom Stefanovim, frontmenom grupe.

Kakvi su Vaši utisci sa večerašnjeg nastupa?

Fenomenalni. Meni je jako drago da dođemo u Kragujevac zato što smo ovde već četvrti ili peti put i mnogo mi je drago što održavamo tu publiku, jer je jako teško to raditi – tokom godina ljudi gube publiku, generacije se menjaju, dolaze novi ljudi, menjaju se stvari i ukusi, ljudi su drugačiji, tako da biti istrajan je stvarno nešto što je blagoslov danas.

Vaše pesme imaju društveno-angažovane tekstove. Koliko su današnje vreme i politička situacija inspirativni?

Današnje vreme je jako inspirativno što se toga tiče. Nažalost, 25 proteklih i prokletih godina su najveća inspiracija, ali iskreno mi, a verujem i današnja publika, smo siti toga. Mi pokušavamo da napravimo balans. Nije poenta da samo ukazujemo na to šta ne valja. Poenta je da kažemo ljudima šta da urade i da malo ukažemo na direktne probleme i direktna rešenja. To je ono što zaista malo ljudi radi. Ja prvi, kao neko ko primećuje te probleme, želim rešenje i meni je jako drago da se i danas ljudi okupljaju i da postoji neka kritična masa ljudi koji su spremni da izađu na ulice i da menjaju stvari, da kažu: “Ne, mi nismo zadovoljni, mi želimo nešto više, nešto novo”, i mislim da, na žalost, naša muzika najviše živi kad su vremena loša. Zato verujem da te angažovane stvari koje mi imamo tek danas mogu da žive iako su urađene možda i pre deset godina.

Da li je to traženje rešenja još jedna inspiracija i pozitivna poruka koju šaljete?

Pozitivna energija proizilazi iz toga da želimo dobro i da želimo bolje. Mislim da je ono što nas vozi to što su ljudi spremni da dođu i da su, uprkos svim tim problemima, spremni da se opuste i da se osete dobro i mi, bez obzira na naše poruke koje su generalno angažovane, šaljemo pozitivnu poruku i volimo da negde ta konotacija trajanja, koju mi poručujemo ljudima, bude pozitivna. Tako da ta energija vozi i nas i publiku i što na više daju, mi ćemo im više pružiti, jer nije poenta ići skroz u apatiju. Ako samo govorimo o problemima, ubićemo sami sebe, a i sve oko nas.

Foto: Milan Milutinović, Zoran Stefanov

Kombinujete više različitih muzičkih pravaca. Kako ste došli do svoje kombinacije?

Mislim da je to period odrastanja kod svakog od nas. Svi smo mi pod uticajima kad smo mladi, a kako odrastamo tako upoznajemo neke nove žanrove i verujem svaki žanr ima nešto dobro u sebi. Ja sam lično rastao na gitarskoj muzici i moj bend, periodu rane adolescencije je bio hip-hop, to je moja prva svesna ljubav, a sve pre toga je bilo infantilno i ono na šta su mi drugi ukazivali, tako da mislim da je spoj svega dobrog iz svih tih žanrova ona prava priča. Mislim da je stvarno poenta ispričati dobru priču – iz svega uzmeš nešto dobro i spojiš. Sve je to muzika, i sve je to nešto što ima mnogo dodirnih tačaka i ako uspemo da spojimo te tačke onda smo napravili pravu formulu. Nažalost, to je kod nas mač sa dve oštrice, jer umesto da mi skupljamo mnogo više ljudi koji su žanrovski diverzativno opredeljeni, mi prosto imamo odbijanje kod onih ljudi koji su striktno reperi i za koje smo mnogo metalci ili obrnuto, imamo odbijanje kod onih koji su metalci, pa smo mnogo reperi za njih. To jeste mač sa dve oštrice, ali mi se najbezbednije i najkomotnije osećamo  u toj zoni kad blendiramo sve te žanrove i kad pozivamo ljude na ujedinjenje. Možda je to prokletstvo ovih prostora – mi smo uvek težili da budemo jedinstveni i da se spajamo, tako da verujem da je to negde možda posledica vaspitanja.

Sarađivali ste sa drugim poznatim muzičarima. Zašto ste se odlučili da sklapate saradnje i kako to utiče na vašu karijeru?

Citiraću Ramba Amadeusa koji je to jako lepo rekao: “Postoje neki ljudi koji neke stvari sviraju i neke stvari rade mnogo bolje od tebe, pa je onda legitimno njih zvati da to urade, umesto da ti to uradiš. Ti imaš dobru ideju, ali oni to mnogo bolje sprovedu u delo”, tako da sam ja voleo da se spajam sa nekim ljudima koji su imali uticaj na mene i koji su na meni ostavili traga i sa kojima se na kraju krajeva i družim, jem mislim da je potvrda od njih meni prava potvrda da sam na pravom putu. Ako mi oni kažu da je to dobro, onda sam na pravom putu i ono što mi je jako bitno je da stvaramo momente za sebe, jer mi smo danas tu, a sutra nas možda nema. Ako ja sa tim ljudima mogu da proživim nešto što bih voleo da proživim, onda ‘ajmo do kraja s tim i ti ljudi to prepoznaju u nama i zato su tu. Mi nisa kim nismo bili prijatelji pre nego što smo krenuli da se bavimo muzikom. Mi svima njima ponudimo ništa drugo do muzike. Oni su prosto prepoznali nešto u tome što se njima svidja i rekli: “Okej. Da. Ovo je super, ‘ajmo zajedno, ‘ajmo da uradimo nešto”. Definitivno da je vreme takvo i da je situacija takva da smo svi mi, čak i ljudi koji su mnogo bolje pozicionirani na sceni, a koji pripadaju tom andergraund svetu, loše kotirani u odnosu na meinstrim.

Iskaz ima više članova, nego što vidimo na sceni u jednom trenutku. Zašto i kako taj veći broj članova funkcioniše?

To je zato što ne živimo od muzike. To je zato što smo svi primorani da se bavimo nekim drugim stvarima u životu, a da nam muzika bude neki ventil i alternativni izvor prihoda. Shodno tome, mi smo u formaciji koja je moguća u tom trenutku. Ako je to varijanta da idemo i sa video radovima, idemo sa njima, ako je moguće da vodimo DJ-ja sa sobom, vodimo ga, Ja volim da kažem da je iskaz jedna velika porodica. To su sve ljudi koji se dugo vremena znaju. Svi smo kumovi, prijatelji, pobratimi i onda je situacija takva da mi imamo grupni čet, pošto eto pratimo te moderne forme i onda kažem na primer da je svirka u Kragujevcu i pitam ko može. Onda vidim da imamo bubnjara, gitaristu, basistu, jednog i drugog vokala i kompletni smo, a svako ko dođe preko toga je dodatni bonus.

Šta očekujete i šta planirate za ovogodišnji Arsenal festa?

Nadam se da ćemo ove godine konačno zasvirati kao Iskaz. Jedini put kada smo mi svirali na Arsenalu, to je bilo u formaciji sa Marčelom, kad smo radili kao jedan entitet, Marčeli i Iskaz, ali ovo bi bio prvi put da mi dolazimo samostalno i da prezentujemo nas i isključivo naš materijal, tako da ja mislim da je to prilika koja bi nam bila idealna, zato što bismo imali dobru šansu da se prikažemo ovde široj publici i verujem da bi onda ovde i naše klupske svirke bile drugačije.

Kakvi su dalji planovi?

Imamo u planu novi album koji se zove Lavirinat – kombinacija reči lavirint i inat i mnogo koncertnih aktivnosti, jer je to nešto što nas krasi. Energija koju mi delimo na koncertima ne može da se meri ni sa jednim studijskom zapisom i mnogo spotova, s obzirom na to da je i to jedna samostalna delatnost. Planiramo čak i neki dokumentarni film, da obeležimo neku desetogodišnjicu koja je iza nas.

Pogledajte fotografije:

Podeli sa prijateljima
Share on Google+
Google+
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on Facebook
Facebook