„Beton mahala“: zašto ova predstava nikoga ne ostavlja ravnodušnim?

„Beton mahala“ je predstava o kojoj se rado govori. Ona nakon koje svi zaneme. Ona, koja je zabranjena u svom matičnom gradu – Novom Pazaru. Ona predstava koja govori o ljubavi i dobrim ljudima. Do sada je izvođena 27 puta i baš taj 27. put je odigrana u Kragujevcu – 27. februara u Pozorištu za decu. O samom procesu nastanka, festivalima na kojima je izvođena i buri koju je izazvala ova pozorišna predstava, razgovarali smo sa jednim od reditelja, Rifatom Rifatovićem. Ovo su naši utisci…


Prošlo je godinu dana od premijernog izvođenja „Beton mahale“ u Novom Pazaru, u izvođenju i po tekstu mladih glumaca amatera iz dramske trupe pod nazivom „Joj, evo ih ovi” i to su: Džana Ljajić, Ema Muratović, Ajtana Dražanin, Draga Kostić, Lejla Bučan, Amar Ćorović, Nedim Nezirović i Petar Kostić, a režiju potpisuju glumci Branislav Trifunović i Rifat Rifatović. Zašto je ova predstava uvek praćena ovacijama?

Mladi ljudi iz Novog Pazara napisali su tekst podstaknuti gorućim problemima koji ih okružuju. Ti problemi se ne tiču samo mladih u Novom Pazaru, već, kako kaže reditelj Rifatović, svih onih koji žive na Balkanu.

„Ti gorući problemi nisu samo gorući problemi u Pazaru. Ti gorući problemi su problemi tih mladih ljudi koji ne žele da uzimaju samo ono što im se nudi, jer im se ne nudi nešto posebno zdravo“ – kaže Rifat. On dodaje da se mladim ljudima nudi to da moraju da pripadnu nekom sistemu, koji ima određena vrednovanja, u ovom slučaju vrlo pogrešna. Nudi im se to da moraju da razmišljaju isto i da bivaju odbačeni, ukoliko su drugačiji.

IMG_1458

Foto: Jovan Miljković

„To je, u suštini, osnovno kršenje ljudskih prava. Prosto, ja mogu da razmišljam drugačije, odnosno ja mogu da razmišljam, za početak. Pa, čak, da li je drugačije – to ćemo videti kad krenem da razmišljam. Ovi mladi ljudi su počeli da razmišljaju – to je prva stvar“ – objašnjava.

„Ti mladi ljudi su vrlo tačno počeli da razmišljaju. Kada su definisali probleme, rekli su ih jako glasno. Kada su ih rekli jako glasno, nisu bili samo tu da ih iskritikuju i da kažu: E, to je problem!, nego su se bavili suštinom, a to je da pronađeš problem – definišeš ga – tražiš rešenje“ – navodi Rifatović.

Kako kaže, glumci su počeli da se bave traženjem rešenja i na kraju su, između ostalog, u poslednjoj sceni ove predstave, dali moguća rešenja na mnoge životne probleme: podela na osnovu nacionalnosti, jezika, vere, stvari koje su individualne, ali nisu stvari zbog kojih treba da se svađaju, dele, mrze ili nešto mnogo gore. „Zato ova priča nije samo Pazarska, Sandžačka, nije samo priča koja se priča u Srbiji, nego je ova priča – priča koja je bliska svim ljudima koji su srećom ili nesrećom rođeni i žive na Balkanu“ – naglašava.

Proces nastanka pozorišne predstave „Beton mahala“

Interesovalo nas je zašto i kako su došli na ideju da naprave ovakvu predstavu, odnosno odakle potiče priča o „Beton mahali“. Rifat navodi da se ova predstava nekako „napravila sama po sebi“, tačnije, počela je da se pravi na propratnoj radionici Youth Theatre Festival-a, u okviru kojeg su, između ostalog, ugostili i dve trupe iz Kragujevca: CZNTK Abrašević dve godine i jednu godinu SKC.

„Promo lice našeg festivala Bane Trifunović i ja smo žalili za tim što nakon festivala ne ostane ništa, nego se čeka da dođe sledeći. Došli smo na ideju da napravimo nešto u tih nedelju dana ili da bar počnemo da radimo, pa da nastavimo kad budemo mogli da uskladimo, kako naše, tako i obaveze onih koje smo mislili da ćemo da odaberemo“ – navodi Rifat.

Kulturna politika – da, politička kultura – ne! Youth Theatre Festival se protekle godine nije održao zbog nedostatka finansijskih sredstava, a da li će se ove godine održati, Rifatović odgovara: Ukoliko finansijerima bude bila važna politička podrška, neće se održati, bar ne u onom obliku u kom se održavao. Ja, kao koordinator tog festivala, ne želim da učestvujem u organizaciji festivala koji mora da bude politički obojen. Kulturna politika – da, politička kultura – ne!

Radionica je počela tako što su raspisali konkurs, na koji se prijavilo nekoliko desetina, od kojih je na kraju ostalo osam mladih ljudi. Najpre su čitali „Porodične priče“ Biljane Srbljanović i u nekom analiziranju onoga što su pročitali, došli su do stavova i vrednosti tih mladih glumaca. Razmišljajući o nečemu što se dogodilo u tekstu, ustanovili su da mogu da naprave neke njihove priče, koje su, u ovom slučaju, bile bliže njima, a kako Rifat kaže, čak bliže i od „Porodičnih priča“ koje su fantastično delovale na njih.

Usledile su određene vežbe improvizacije iz kojih je proisteklo nešto što je bilo toliko vredno, da je bilo šteta da ne vidi širi auditorijum. „Potom smo poređali te priče uz pomoć Branislava Nedića, dramaturga našeg komada. Nije bilo neke preke potrebe za pakovanjem priča, jer to što su oni radili na tim vežbama je bilo toliko jako, emotivno i toliko otvoreno, čisto i iskreno, da nam se dešavalo da se u nekom momentu pogubimo. Recimo, kada smo radili jednu od scena – „Rastanak“, sećam se da smo nakon nje svi plakali i nije nam bilo dobro“ – priseća se.

IMG_1482

Foto: Jovan Miljković

Ono što je Branislava Trifunovića i Rifata Rifatovića posebno podstaklo da od pomenutih priča naprave predstavu, ogleda se u Rifatovom komentaru: „Ono što su mladi ljudi izgovarali i radili na sceni je bio odgovor na pitanje, na koje smo mi, možda, zaboravili radeći ovaj posao, a to je: suština bavljenja ovim poslom, suština postojanja pozorišta“.

Ceo tekst su pisali glumci, a da bi dobio dramsku formu, odnosno adaptaciju teksta je radio dramaturg predstave Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta i predsednik Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, veliki prijatelj „Beton mahale” i čovek koji je ustupio pozorište da se izvedu završni radovi, da to izgleda i dobije ovu vrstu forme koju sad ima, tu klasičnu pozorišnu dramsku formu.

Zašto je predstava zabranjena u Novom Pazaru?

Prema rečima reditelja Rifatovića, predstava zvanično nije zabranjena, jer ne postoji dokument da je zabranjena, ali nezvanično veoma jeste.

„Predstava je zabranjena, zato što je ispričala na otvoren način probleme i dala tu vrstu rešenja zbog kojih bi, političke partije, čiji se osnovi delovanja zasnivaju na toj vrsti jednostavnih, jeftinih političkih poena, ukoliko bi krenuli da rešavaju tu vrstu problema, mogli bi, posle određenog vremena i da prestanu da se bave tim svojim političkim delovanjem, zato što je ono u mnogome zasnovano na vrednovanjima nekih pogrešnih vrednosti. To je ono klasično: istina boli, naročito ono što se kaže” – izjavio je Rifat.

„Moram da citiram jedan Facebook status, koji je napisan nakon premijere, a izbrisan sutradan ujutru, zato što se radi o jednom od ljudi koji rade u nekoj od javnih ustanova, pa su prosto morali da brišu, jer bi time doveli u pitanje svoju egzistenciju i egzistenciju svoje prodice: Nisu nam deca gurnula prst u oko, nego su nas naterala da stavimo prst na čelo!” – priseća se.

Koje promene je prouzrokovala ova predstava?

„Beton mahala“ je, u praktičnom smislu, promenila živote ovih mladih ljudi. Njih osam, koji su započeli kao amateri, sada zvanično nisu amaterska trupa, već, pored tih ljudi koji potpisuju režiju, dramaturgiju, svetlo i muziku, imaju i tri studenta koji su upisali glumu. Dvoje su upisali Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu: Amar ĆorovićNedim Nezirović, koji studiraju u klasi profesora Dragana Petrovića – Peleta i Ema Muratović je upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Borisa Isakovića.

IMG_1447

Foto: Jovan Miljković

Šta je to izazvala kod publike? Odgovor na ovo pitanje daje Marija Petrović, devojka koju smo zapitali nakon predstave o utiscima pomenute. „Predstava je na mene ostvarila veoma dobar utisak. Na zanimljiv način glumci su nam preneli odnose između stanovnika Novog Pazara, koji su različite veroispovesti. Posebano mi se dopao deo predstave koji govori o problemu mladih parova, koji su često primorani da prekinu svoje veze sa partnerom druge veroispovesti, zbog osude roditelja i sredine. Smatram da će ova predstava imati veliki uticaj na svest ljudi o tome koliko se delimo prema rasi, veri, polu, a da nismo ni svesni koliko smo srećniji kada se držimo zajedno” – istakla je Petrovićeva.

Učešće na festivalima

Za ovih godinu dana, koliko se predstava igra, ovo je bilo 27. izvođenje. Do sada su učestvovali na velikim festivalima, što takmičarskog, što revijalnog karaktera.

– Igrali su na Pozorišnom maratonu u Somboru, festivalu revijalnog karaktera, koji okuplja najbolje predstave iz prethodne sezone sa Balkana.

– Učestvovali su na Bitef polifoniji u Beogradu i po mišljenju reditelja, to je jedno od uspešnijih „betoniranja”, zato što se na Bitef polifoniji, koja je prateći program Bitefa, organizuju i razgovori nakon predstave, gde su akteri na sceni, a publika u gledalištu. Ove godine je, kako navodi, ostalo preko 60% ljudi koji su gledali predstavu i mahom su im se zahvaljivali što su rekli ono što publika misli sa, naravno, mnogo emocija.

– Bili su na Dramskom amaterskom festivalu – DAF u Makedonijiu Kočanima, gde su osvojili nagradu za najbolju predstavu i Amar Ćorović je poneo nagradu za najbolju mušku ulogu.

IMG_1460

Foto: Jovan Miljković – Amar Ćorović

– Potom su igrali na dečijem festivalu u Kotoru, koji ima tradiciju oko 40-ak godina. S obzirom na to da su Pazarci igrali u revijalnom delu, organizatori su im dodelili nagradu za socijalni angažman i doprinos pozorišnom razvoju stvaralaštva mladih.

– Zatim su igrali u Kolašinu na Regionalnom festivalu alternativnog pozorišta, pod nazivom KORIFEJ.

– Takođe su učestvovali na Festivalu praizvedbi u Aleksincu, gde su igrali u čast pobednika i te noći je Draga Kostić ponela nagradu za glumicu večeri.

– Bili su i na Brod teatru u Novom Sadu. To je festival organizovan tako da se predstave igraju na brodu i putuju Dunavom, a publika je ona koja se nađe na keju u to doba dana.

Ne propustite da pogledate ovu predstavu u vašem gradu, jer sigurno nećete ostati ravnodušni.

Autor: Marija Planić


Pogledajte fotografije sa 27. izvođenja predstave „Beton mahala” u Pozorištu za decu u Kragujevcu:

[tz_plusgallery id=”141″]

Foto: Jovan Miljković

Podeli sa prijateljima
Share on Google+Tweet about this on TwitterShare on Facebook

Leave a Reply